Aranđelovac
Bez padavina.
Bez padavina.
21°C
Subjektivno: 20°C
Vlažnost: 77%
Brzina vetra: 2 m/s IJI
 
TO AR

Знаменито место Орашац

separator
Price
Prevuci dole

Знаменито место Орашац

per person

Село Орашац надомак Аранђеловца је место договора о подизању Првог српског устанка и проглашења Карађорђа Петровића врховним вождом, на Сретење, 15. фебруара 1804. године. У знак сећања на овај велики догађај подигнута је у Орашцу црква Вазнесења Господњег, Спомен школа и спомен чесма у Марићевића јарузи, музеј и скулптура Карађорђа и тако формиран споменички комплекс. Знаменито место Орашац обухвата и драгоцене објекте народног градитељства као трајно сведочанство материјалне културе на овим просторима у 18. и 19. веку.

У спомен великом историјском догађају који је српском народу донео националну слободу и покренуо стварање Србије као модерне европске државе, 15. фебруар се слави као Дан државности.

Црква у Орашцу је подигнута у времену од 1868. До 1870.год. Није познато ко је пројектовао цркву. Представља по димензијама мању, архитектонски скромну градјевину са складним пропорцијама и једноставним облицима. Има основу у облику правоугаоника која се на истоку завршава споља петостраном, а изнутра полукружном олтарском апсидом, а на западу улазним предворјем. Над западним делом је звоник на преслицу. Засведена је полуобличастим сводом над којим је двосливни кров. Апсида је покривена полукалотом. Масивни зидови су споља и изнутра прекривени малтером и окречени. Изразиту уметничку вредност чини иконостас цркве, који је сликао Стева Тодоровћ, један од најугледнијух српских уметника из друге половине XИX века. Иконостас се састоји од 24 иконе са представама светитеља и сцена из историје Новог завета. На северном пиластру уградјена је спомен – плоча од белог венчачког мермера посвећена палим у балканским ратовима.

Спомен – школа, саградјена је 1932.год. чини градјевину која по чистоти архитектонске замисли и солидности градјења спада медју најлепша здања ове врсте у унутрашњости Србије. Није познат пројектант ове зграде, али је, свакако, припадао оном кругу архитеката који су тежили ка обнови старог српског стила. За изградњу школе био је 1929.год. основан одбор под називом “Одбор за подизање спомен – школе И Карадјордјевом устанку у Орашцу “. Његови чланови, поред осталих, били су председник општине орашачке и учитељ у Орашцу. Школа се састоји од приземља и спрата. Зидана је од лепо обрадјених гранитних блокова и то са изузетном прецизношћу. Лучно засведени прозори, од којих су неки у виду трифоа, са лепо обрадјеним ступцима, и низ других карактеристичних елемената и просечно обрадјених детаља, дају школи изглед складно уобличене градјевине, која се одликује динамичношћу и стилским јединством. Изнад улазних врата, на белој мермерној плочи уклесан је текст који гласи: НАРОДНА ШКОЛА – СПОМЕН НА УСТАНАК ПОД КАРАДЈОРДЈЕМ У ОРАШЦУ. ЗАХВАЛНА ШУМАДИЈА ПОДИЖЕ ОВАЈ ДОМ ЗА СПОМЕН И СЛАВУ ВЕЛИКОМ КАРАДЈОРДЈУ И ОСТАЛИМ МНОГО ЗАСЛУЖНИМ ПРЕЦИМА КОЈИ 1804. ГОДИНЕ НА ОВОМ СВЕТОМ МЕСТУ ДИГОШЕ УСТАНАК И ОТПОЧЕШЕ ВЕЛИКО ДЕЛО НАРОДНОГ ОСЛОБОДЈЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА.

Спомен – чесма се налази на локацији “Марићевића јаруга” недалеко од цркве. Подигнута је 1954.год. поводом 150 – годишњице првог српског устанка. Чесма је део веће целине у виду подзида саградјеног од камених блокова. На средишњем делу овог меморијала налазе се три лучно засведене мермерне плоче. На средњој је уклесан текст: НА ОВОМ МЕСТУ 15. ФЕБРУАРА 1804. ГОДИНЕ ПОДИГНУТ ЈЕ ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК. На левој и десној плочи уклесано је по четири стиха из познате песме “Почетак буне на дахије”. Бронзану плочу са ликом Карађорђа у високом рељефу, уоквиреним текстом ВЕРХОВНИ ВОЖД НАРОДА СЕРБСКОГ моделовао је Раја Николић, скулптор из Аранђеловца. Рељеф “Заклетва устаника” З. Миладиновића и М. Рашића поводом два века востаниа сербског поставило је Задужбинско друштво “Први српски устанак”.

Споменик Карађорђу
– Поводом двестагодишњице од подизања Првог српског устанка општина Аранђеловац подигла је споменик Карађорђу у белом венчачком мер-меру, висине 3.40м, рад вајара Дринке Радовановић. Меморијални споменички комплекс у Орашцу допуњава надгробно обележје Теодосија Марићевића, који се налази у дворишту куће породице Анић, у близини школе и цркве. Овај јасенички кнез и трговац позната је личност из договора о избијању устанка 1804.год. Родјен је у Орашцу и био један од кандидата за старешину устанка. На надгробнику од камена црвенкастомрке боје до 1980.год. није било никаквог епитафа. Тада је уклесан следећи натпис + ТЕОДОСИЈЕ МАРИЋЕВИЋ + 1807. ГРОБ МУ ОБНОВИ ЊЕГОВ ПОТОМАК МАРКО 1980.год.

Од не мањег значаја је чињеница да се у селу Орашац налазе одредјена знамења савремена првом српском устанку. Реч је о неколико старих, и са становишта етнографије веома вредних кућа и других објеката, који су законом заштићени. Посебно ваља истаћи присуство гробних белега устаника и њихових потомака у сеоском гробљу где се, иначе, налази обиље података драгоцених за осветљавање прошлости знаменитог Орашца.

Lokacija objekta