Aranđelovac
Bez padavina.
Bez padavina.
20°C
Subjektivno: 19°C
Vlažnost: 73%
Brzina vetra: 1 m/s SSZ
 
TO AR
Image Alt

Упознај Аранђеловац

Положај аранђеловачке општине одређен је координатама између 44 степена и 12 минута северне географске ширине и 20 степени и 25 минута, источне географске дужине (по Гриничу).

Аранђеловац лежи у североисточном подножју шумовите планине Букуље (696 м. н.в.), на надморској висини око 250 м и то изворишном делу реке Кубршнице. Општина се простире на 375,89 км2 и има 48.000 становника.

Аранђеловца је удаљен од Београда 74 км аутопутем преко Младеновца. Удаљеност од Крагујевца је 55 км, Младеновца око 22 км, Тополе 14 км и Лазаревца око 33 км.

Аранђеловац се налази у централном делу Шумадије, окружен венцима Букуље и Венчаца, на надморској висини од 270 метара. Материјални трагови старих култура потврђују да се на овом простору живот одвијао у континуитету још од старијег каменог доба. Насеље Врбица, из ког ће се касније развити Аранђеловац, први пут се помиње 1735. године као „Шанац Врбица“, насеобина са 50 кућа и 300 становника. Уредбом књаза Милоша о ушоравању околних села настаје 1839. године варошица подно брда Рисовача која се развила левом обалом Кубршнице према Младеновцу, а касније према изворима минералне воде у Буковику. Тако је Аранђеловац добио форму типичног друмског насеља, насталог од дела села Врбице и дела села Буковика.

За време друге владавине, на пропутовању кроз варошицу, књаз Милош даје обећање да ће подићи цркву „Светиј Аранђел“, па Декретом од 1. августа 1859. године то и потврђује и у последњој реченици каже: „… варош Врбица нек се од сад зове Аранђеловац.“

Од улаза у град, некад села Врбица а данас ужег градског подручја, води дугачка главна улица све до центра града, где је на простору од 24ха прелепог парка смештена Буковичка бања. Трговачко-занатска зона данас је заштићена као стара чаршија којом се, као и некад, нижу радње, кафеи, посластичарнице, ресторани… Улица данас носим име оснивача града, књаза Милоша, и спаја две заштићене културно историјске целине: бањски парк и Музеј палеолита у пећини Рисовача. Орашац, трећа заштићена зона, налази се на улазу у град.

У делу града који чини бању, у миру зеленила и цветних алеја, смештени су бањски објекти, хотели, извори минералне воде и приватне куће са собама за издавање. Парк је данас један од највећих европских музеја скулптуре у отвореном простору насталих током 45 година симпозијума „Бели Венчац“. На отвореној сцени се, током лета, одржавају позоришне представе, фолклор као део смотре „Мермер и звуци“. Бањски парк је данас ураста у своје залеђе, планину Букуљу са које у летњим вечерима ветар доноси спасоносну свежину. На падини Букуље, подигнут је Музеј града који са вилом Караџић и буковичком црквом чини целину. Од бањског парка према Музеју и даље, према врху планине, води обележена пешачка стаза, али и добар асфалтни пут. Са друге стране Букуље лежи акумулационо језеро Гараши, прави рај за пасиониране риболовце.

Град и бања су стекли поверење многобројних спортских клубова који су стални гости, јер за њихове припреме овде влада идеална клима; изграђени су спортски терени, фидбалско игралиште, хала и тениски терени.